Još i dan-danas ne mogu prežaliti jedan mikrofon koji sam koristio za begeš i kontrabas (već sam o tome pričao)... Obična stara "kocka" AKG, na malom stalku... Kopala je vrhunski, nije imala nikakvih pojasnih gušenja, mislim da je konstrukcijski čak bila i dupla, mrak...
Slijedi priča (naravno, humoreska) o razglasu:...
Davne 1984., imali smo gažu cca 2 mj. u Rovinju, u zabavnom centru "Monvi" (Monte Vittorio), poveći prostor, skoro poluotvoreno, visoko, stane ziher preko soma grla... Tamburaši, jasno...Dan prvi... Čekamo razglas, mikrofoni i stalci pripremljeni... Stiže Smiljka sa praznim golfom, svi se gledamo gdje je razglas... Vadi mikseticu iz gepeka, najrobusniji dio opreme, mislim neki dinakord... Zatim mini-slejvić (neki Tapco iz bivšeg Jugotona, sliči na malu mižeriju po dimenzijama... Čekamo kutije, kad on vadi neke minijature, nama neugodno, sve nas sram "to" metati na stalke... (Nismo ni znali kaj je to Bosse)... Svaka 400 W (u svakoj 8 čudnih, malih zvučnika, izvana malo zaobljene), zebnja se širi... Dobro, pospojimo mi tu minijaturnu skalameriju, ventilatori na slejvu nekak' pretiho rade, čudno,gledamo da li se uopće vrte...
Tonska proba (prijepodne) može početi, svi smo skeptični, neki zaheb, ha-ha-ha...
Uglavnom kad su ta mala čuda pod vladekovim ravnanjem grunula, jer to mi se čini najprigodniji izraz, zijevali smo k'o telci ne vjerujući... Sounda k'o dreka, snage isto, a sve kristalno čisto od prima do basa... Vokali s efektima odmah posloženi, koncertna verzija lisinskog, užas... Kraj sveta...
Kaj Vam znači prava oprema i iznad svega pravi "meštar"...
