Već oko 1910 godine, Adamu činilo se, da će uskoro biti prinuđen da proširi prostorije. Ali na koji način? Posle izvesnog vremena, kupio – u blizinu radnje – jednu staru kuću, (u ono vreme Tompa u. 8.) sa velikom okućnicom. Kuću je dao urediti, i uskoro dao familiju preseliti u novu kuću. Tako je dobio više prostora za radionicu.
Kasnije – kako je postepeno proširio svoje delatnosti – sve više stvari radio kod kuće. Obično pre podne Adam bio u radnji, a Marija kod kuće, a posle podne obratno.
12. 5. 1914. Adam sa familijom proslavio 25. godišnjicu braka. Verovatno, sećajući svojih oskudnih dana, ovaj put su napravili pravu gozbu, sa ciganskom muzikom. Pozvali su kompletnu rodbinu. Veselje trajao do zore!
1914-ezüst-3a.jpg
Međutim posle nekoliko meseci su nastali teški dani. Izbio je prvi svetski rat. Promet u radnji u tolikoj meri opao, da je Adam trenutno otkazao zakupljenu radnju i preselio celu radionicu kod svoje kuće.
Ali ni to nije mnogo pomoglo. Život je jednostavno stao. Za kratko vreme, nije imao ni toliko prihoda, da podmiri najosnovnije namirnice za kuhinju. Adam je bio prinuđen da iznajmi jutara zemlje van grada, i tamo posadio kukuruz, krompir i ostalo povrće. Kod svoje kuće je uzgajao svinje i kokoške. Tako su nekako preživeli teške godine rata.
Nakon raspada Austro-Ugarske (1918 god.) iznad Subotice je povučena nova granica. Vojvodina je priključena Kraljevini Jugoslavije. Tada u tom kraju mnogi su bili u strahu. I Adamova žena, Marija preporučila, da se presele za Mađarsku. Međutim Adam bio staložen i odlučan čovek i rekao: “Nikome ništa zlo nisam učinio, ne idem nigde”! Ta odluka, kasnije se pokazala kao pun pogodak!