Svileni,
Od nedavno sam u posedu Rajkovićevog basprima, sa kopanom leđnom daskom, menzura je 595mm. Sasvim solidna tambura, dobro "nosi", da budem slikovitiji, pobuđuje druge tambure u svojoj okolini do 2m da vibriraju, valjda zato dobro prolazi kod dama...
, daska - hvalabogu dobro, na dodir se oseti da je tanana, kad protrljaš prstom po dasci i TO se čuje pojačano! Korpus - tanak! Mašinica, rekao bih Yotkina. Ton joj drugačiji i od Bocana i od Kudlika, i prepoznatljiv je, sve je nitrolakirano, možda i predebelo...Kvalitet rebrastog javora je posebna priča (prva liga), plamen po ledjima, bočnicama, vratu i glavi (koji su iz 1 komada) celom dužinom! Da mi je samo znati gde ga je nabavio!
Kad sam je uzeo u ruke i čuo, pomislih "Dis iz de begining of bijutiful frendšip!
"
Picture 29.jpgPicture 31.jpgPicture 35.jpgPicture 28.jpg
Preporučujem!
PS
Ja do sad još ne videh nijednu Duletovu tamburu sa potonulom daskom, o njima sam čuo ovde, na forumu, a opet video sam ih ranije nekoliko, sada već znatno više koje su u dobrom nepotonulom stanju, a stalno se na njima svira! Ima ih dosta u orkestru RTNS! Na TV snimku Rajković tambura ne može a da se ne prepozna.
Vidjao sam kod svirača nepoznat mi basprim sa toliko uleglom (konkavnom) daskom koji ima sjajan ton uprkos podignutoj kobilici i staniolu podmetnutom pod žice kod konjića. Tanka daska (koja se uleže) pitom zvuk daje lako zavibrira, debela daska daje "divlji" , kratak i plitak ton! I stalno majstori balansiraju , praveći kompromis između što tanje moguće daske a statički izdržljive (gredice ovde igraju ulogu, al ni njih ne valja da je previše)...