Quote:
Originally Posted by _maestro_
ćelisti gdje ste.
|
Jest da sam malo zakasnio ali evo nekih mojih iskustava i razmišljanja.
Na početku svoje glazbene karijere svirao sam puno različitih instrumenata i zbog toga su ljudi oko mene stekli dojam "taj zna sve svirati", međutim sa čelom se do tada nisam susreo. Jednom se tako desilo da smo se u KUD-ovskim prostorijama Jinx, Šero, Miki i ja našli sa braćom Pavlović i njihovim kontrašem (oprostite ako sam nekog i preskočio - bilo je to davno). Naravno, šta bi drugo nego udri svirat. Prvo oni nama par stvari, pa mi njima. Kad smo krenuli svi zajedno, Šero meni daje čelo. Ja gledam čelo i pitam Šeru:"Šta je ovo? Ja ovo ne znam svirati!". Probam malo i odustajem - jednostavno ne ide. Tehnika nije problem jer čelo je dovoljno slično basprimu. Veći problem je u glavi - ne znam način na koji se čelo svira.
Par godina nakon toga - moj drugi susret sa čelom. Na rođendanskoj proslavi sada već pokojnog "dide" iz Botinca spontano se okupilo malo veće društvo tamburaša iz više sastava i tu je mene zapalo čelo. Mislim si ja "o ne, zar opet", i pitam primaša, isto pokojnog Andriju Čabaja, kako se to svira. Njegov odgovor neću nikada zaboraviti:"Kad sviraš čelo nitko ne smije čuti da nešto sviraš, a ako prekineš u pola stvari svi moraju čuti da nešto fali." Počnemo svirku, a iz mene samo krene.
Ja se i dan danas pokušavam držati tog načela makar se ponekad zna desiti da me ponese pa "otpustim ručnu". Kada bolje razmislim vjerujem da u prvom slučaju jednostavno nisam bio spreman za čelo. Trebao je proći nekakav period sazrijevanja, akumulacije, upijanja i sa puno znoja zaliti druge instrumente.
Naravno, nema garancije da će ovaj recept vrijediti nekom drugom. Živo me zanima ima li nekoga tko je počeo sa čelom i svira samo čelo.