[IvanZU]

Eto, izbor je ovaj put pao na orah i izgleda da će se po prvi put moć rasvjetlit malo priča i oko ovog materijala za gradnju instrumenta. Zašto baš orah? Jednim dijelom upravo zato što ima jako puno skeptika prema ovom materijalu, a drugim dijelom što sam viđao odlične tambure od ovog drveta. Skeptici većnom predbacuju ovom materijalu da nije pogodan za tamburu, što zbog upijanja vlage, što zbog ulja koje sadrži u sebi, pa onda da je porozan, pa da je sklon uvijanju i sl. Međutim jako je malo skeptika sa iskustvom, uglavnom su to teorije a malo tko je i izgradio instrument od takvog materijala u praksi.Naravno, meni je misao vodilja da se sve te teorije mogu dokazati ali i pobiti. Smatram također da ne postoji univerzalno pravilo, netko je imao ovakva iskustva s dotičnim materijalom, netko onakva i ok, ja se koncentriram na ono za što sam se odlučio i gotovo. E sad koji će se to orah upotrijebiti u ovom slučaju. I tu sam tražio nešto posebno, znači mora imati to „nešto“ da kažemo: evo ga! Taj komad našeg drveta je ono što hoćemo! E nije ni to lako jer treba izabrati između raznih komada onaj baš naš, a komada ko u priči.

Ovako to izgleda:

Pa ti Mileni izabiri. Oko i prst su se zaustavili na jednom komadu i reče moj glazbalar: haaa a vidi ovo. Jaooo, tu je! (tako vam otprilike izgleda dijalog između dva opičenjaka i zaljubljenika u drvo). S tehničke strane ovaj naš (domaći) oras se ovako suši uskladišten između 20-25 god. Više nego dovoljno za novi instrument. Sljedi izvlačenje, piljenje, i priprema našeg komada za daljnji proces.

To izgleda ovako:





Već se vidi sa zadnje slike da taj naš oras ima to „nešto“ pa sam od zadovoljstva počeo buncat kako stara poslovica kaže: dok su ljudi u kameno doba jeli žireve, bogovi su jeli orase! No, zasuči rukave i na delanje, slijedi priprema leđa i stranica. Naš eksperiment će tek na kraju bit za usporedbu sa drugim tamburama i drugačijim materijalima a do toga ima još puno posla!